Daj čoveku nesposobnom
Da uđe u vlast
Pa ćeš videt, brate mio,
Kako kuša slast.
Tek otkrije pravo lice
Kad dođe na tron
I kad krene ka narodu
Koristeći đon.

Daj Miletu nepismenom
Da do zvezda takne
Pa ćeš spazit, brate mio,
Kako brzo smakne.
Tad izgubi vezu s javom
I dobije krila
Te sakrije, bar za kratko,
U sebi debila!

Daj gladežu nesitome
Da utoli glad
Pa ćeš skontat, brate mio,
Koliki je gad.
Žarka mu se težnja javi
Da pojede sve
Da ostvari svoje čežnje
I nestvarne sne.

Daj jadniku svega žednom
Da utoli želje
Pa ćeš gledat, brate mio,
Kako redom melje.
Očito je da ne shvata
Da krv nije voda
Pa i oca rođnoga.
Rado bi da proda!

Daj nesrećnom sebičnjaku
Da pokori svet
Pa ćeš gledat, brate mio,
Kakav ima let.
Nije svestan da Bog gleda
I pravedno sudi
Pa ubrzo paklu ode —
Daleko od ljudi!

Preuzeto sa: Afirmator