Intervju za N1

Mi smo na izborima pobedili, to su bili jako nepovoljni izbori za nas, priseća se. On dodaje da čak ni Milošević tada nije dobio tako malo glasova. "Pokojni premijer Zoran Đinđić je verovao da kad Srbija bude bolja, mi ćemo ih (tadašnje Miloševićeve glasače) privući na našu stranu... On je iskreno u to verovao, ja ne mogu da ga za taj optimizam okrivim, iako je, svakako, bio preteran".
Mi tada nismo imali podršku Rusije, kaže. Vladimir Putin nije bio na strani demokratskih snaga tada, a nije ni danas, Rusija samo gleda svoje interese, navodi.
Govoreći o onome što ih je dočekalo posle 5. oktobra, podsetio je da Srbija tada nije imala struju, i da je morala da je uvozi. Morali smo da se vraćamo u sve međunarodne institucije, iz kojih smo bili izbačeni, morali smo da radimo ono što nijedna država nije radila, naveo je.
Citirajući Đinđića, rekao je da je Srbija bila kao minsko polje. Borili smo se da građanima omogućimo kredite, a onda smo shvatili da, na primer, 80 odsto kuća i stanova u Beogradu nije bilo uknjiženo - sve što taknete bilo je propalo, mi smo zatekli uništenu Srbiju, naglašava.
Korać kaže da preuzima deo odgovornosti koji je bio njegov u to doba, i podseća da je bio na vlasti do 2003. "Sve je presečeno sa Zoranom Đinđićem, nega su fizički uklonili, jer je bio najsposobniji među nama, on je svojom sposobnošću počeo da gura te promene", ocenjuje.
Kaže da je ubistvo premijera, čija se politička pozadina i danas ne zna, bio najteži udarac tih reformi. Već 2004. Koštunica pravi "manjinsku vladu, vrlo svesno, gde SPS "verno i krišom" glasa za sve što kaže, ocenio je.
Govoreći o lustraciji kao jednoj od stvari koje se stavljaju na spisak "neurađenih i propuštenih stvari 5. oktobra", pitao je kako je napraviti kad su svi ranije glasali za Miloševića. "To jeste jedna od tema o kojoj je trebalo dosta da se razgovara, ja se slažem".
Kaže da su dve stvari veoma bitne, kad je u pitanju 5. oktobar, to što je narod odbranio svoj glas i što je pokazano da postoji jedna snaga, u ovom trenutku jako potisnuta u narodu - da ljudi žele da žive bolje, da ne žele ratove, suukobe sa susedima, mrak. Ceo put u EU počiva na tome što se dogodilo 5. oktobra, naveo je.
"Narod je odbranio svoj glas, to je opomena vlasti, ko kaže da se to neće dogoditi ponovo", pitao je.
Govoreći o tome što za 5. oktobar kažu da je dan izgubljenih nada - kaže da je, prema njegovom mišljenju, to apsolutno pozitivan datum u istoriji Srbije: "Ne volim da se to zove danom izgubljenih nada, već je to dan kad su nade otvorene, a od nas svih je zavisilo koliko smo ih iskoristili. Ako hoćete moj odgovor - ne previše".
Kaže da ne misli da su naši izbori danas potpuno falsifikovani, i da ljudi glasaju za ove koji su na vlasti. "Građani Srbije moraju sebe da zapitaju koji je razlog zašto glasaju za ljude koji su ih izneverili 90-ih godina", dodaje.
Ne slaže se u potpunosti sa konstatacijom profesorke Srbijanke Turajlić da je napravljen, u političkom smislu, pun krug. "Pun krug nije, ali velikim delom jeste - to bi značilo ista politika - ratovi, izolacija, sankcije... Nije dobro, jako mnogo stvari se vratilo... I ja imam veliki problem što poslednjih dana gledam ljude koji su simboli jedne fantomske stranke Jul - neki su ministri, neki su direktori klinika, meni je to mučno za gledanje", dodao je.

"Ljudi neće u politiku jer će tabloidi da ih unište"

Komentarišući situaciju u zemlji danas, kaže da 80 odsto ljudi teško živi i da postoji apatija. Ističe da je jedna od najgorih stvari koja nam se desila potpuna kontrola nad medijima, koji se koriste kao batina da se uništavaju kandidati opozicije. Ljudi ne smeju da se bave politikom, jer će ih tabloidi linčovati, biće uništeni u tabloidima samo zato što hoće da se bave politikom, naglašava. "Sutradan će već najveće svinjarije biti objavljene".
Mnogo je teže danas biti u opoziciji, mi smo devedesetih rizikovali živote, spiskovi sa adresama lidera DOS bili su kod generala Pavkovića - mi smo svi bili predviđeni za hapšenje, a dat je bio nalog za hapšenje Borisa Tadića i Nebojše Čovića zbog Kolubare, podseća. "Nije tačno da režim nije hteo da hapsi i koristi represiju, njega je sprečilo pola miliona ljudi na ulicama. Vi ne možete da hapsite pola miliona ljudi".
"Ako je Keba neprijatelj države, pevač narodnih peasma, onda sa ovom zemljom nešto debelo nije u redu"
Suština je da je danas mnogo teže da se čovek upusti u politiku, izloženi ste linču, a kao je demokratija, i nemate kome da se žalite, kaže, podsećajući da za Miloševićev režim niko nikad nije rekao da je demokratski, već antidemokratski.
"Pogledajte naslove tabloida, i to je rezervisano samo za ljude koji kritikuju vlast, ni za koga u vlasti... A još Zapad ili bilo ko u svetu se ne interesuje... I zato je ta apatija ljudi da počnu nešto... Vlast ne dozvoljava da se formira politička alternativa, a pametna vlast uvek ima političku alternativu", navodi.

Vlast u Srbiji se trudi da nema kredibilnu opoziciju, vlast je uništava svaki dan, kaže Korać. "Šta će se desiti kada ljudi izgube poverenje u ovu vlast? Šta će, da ulica reši? A to ja ne želim u ovoj zemlji, to je jako opasno... To smo jednom uradili, i Bog nas je sačuvao... Nekako smo prošli i spasli smo se da ne bude krvoprolića... Ja više to ne želim. Izbori i glasački listići, ali i ravnopravni uslovi. Nikada nije bilo, od Miloševića, a to je opasno - ovakva kriminalizacija opozicije. Ko god nešto politički drugačije misli, on je običan "kriminalac", ako je Keba "neprijatelj države", pevač narodnih pesama, onda sa ovom zemljom nešto debelo nije u redu", zaključio je profesor

Biografija

Rođen je 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je 1970. godine na Filozofskom fakultetu, smer psihologija. Šest godina kasnije je magistrirao, a 1983. i doktorirao na istom fakultetu. Nakon toga postaje asistent na Filozofskom fakultetu, a u isto vreme i član redakcije časopisa "Psihologija". Tokom osamdesetih učestvovao u izradi televizijskih emisija za decu Televizije Beograd "(Po)Nedeljnik", "Putokaz", “Metla bez drške”. Krajem osamdesetih godina bio je aktivan u Beogradskom odboru Saveza reformskih snaga za Srbiju. Bio je potpredsednik Građanskog saveza Srbije, ali ga 1996. napušta nakon odustajanja od kandidature za predsednika stranke. Osniva potom Socijaldemokratsku Uniju čiji je i predsednik bio do juna 2014. U periodu od 1993. do 1997. bio je poslanik u Skupštini Srbije. U Vladi Zorana Đinđića imao je funkciju potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za zdravstvo, kulturu i socijalnu pitanja, politiku (od 2001. do 2004. godine). Posle ubistva premijera Zorana Đinđića bio je predsednik Vlade na dva dana, 17-18. marta 2003. godine. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije od 2003. godine na listi Liberalno-demokratske partije.